BOGOŠEVIĆ DOBRILA – LIRSKO KOLORATURNI SOPRAN, PRVAKINJA BEOGRADSKE OPERE

Solo pevanje je završila na zagrebačkoj Muzičkoj akademiji, u klasi profesorke Marije Borčić iz Zagreba.
U Vervijeu (Belgija) 1955 god. na Internacionalnom takmičenju osvaja III nagradu.

Od 1954 god. koncertira preko koncertne agencije u Zagrebu, a u operi u Beogradu je debitovala partijom Đilde u ''Rigoletu'' 11.XI.1956 god. Tumačila je niz uloga koloraturnog i lirskog faha.

Kao mlada koloraturka sa nepogrešivim sigurnim visinama, neodoljivim scenskim temperamentom i izuzetnim šarmom tumačila je Rosinijevu Rozinu 86 puta, Violetu u Verdijevoj Travijati 150 puta i sve ostale uloge svog obimnog repertoara kad god su bile na programu. Njena velika glumačka izražajnost omogucila joj je da bude potresna tragična Lučija, za kojom žalimo i patimo, kao što saosećamo sa njenom iskrenom nadahnutom Violetom, koja se žrtvuje u tragičnom nesporazumu okrutne okoline. Kao vragolasta Rozina zavrtela je glavu ne samo grofu Almavivi, Bartolu, Figaru vec i svakom pojedinom gledaocu. Veliki je zaljubljenik scene. Uvek je svaki svoj scenski nastup umela da izdigne iznad svih dnevnih trivijalnosti, tako da je uvek zračila i plenila ulogom u koju se transformirala te večeri. Iako uglavnom tumač velikih, napornih glavnih uloga, uvek je umela i znala po potrebi kuće i repertoara da nastupi i u malim ulogama, dokazujući da nema malih i nevažnih zadataka jer i u malim ulogama može se doneti uverljivi scenski lik.